Dete od mog prvog muža postalo je prava prepirka za našu novu porodicu. Da li ja kao majka moram svaki dan da štitim dete od opakih napada novopečenih rođaka svog drugog muža?
DETE IZ PRVOG BRAKA
Pre dva meseca sam se udala po drugi put, a pre toga smo dve godine živeli zajedno u građanskom braku. Imam četvorogodišnju ćerku iz prethodnog braka. Kada smo prvi put sreli Nenada (mog drugog muža), moja ćerka Mia bila je još uvek prilično mala. Od starta ju je zavoleo i prihvatio kao svoje dete.
Ali takva ljubaznost se nije mogla očekivati od njegove majke. Za sve ovo vreme Biljana nikada nije pokazivala interesovanje za svoju unuku. Pa čak i suprotno, pokazuje svim svojim bićem da moja Mia ne postoji za nju. Ni uspavanke, ni pokloni za rođendan, čak ni nežna reč upućena njoj.
Ajde da donekle razumem, da je neće voleti svim srcem, ali... A stvar nije čak ni u tome što svekrva ne daje nikakve poklone. Nekoliko puta sam je zamolila da na pola sata ostane sama sa detetom.. jok, nikada! Uvek je imala neke izgovore. Ali zato sa njenim unucima od druge snaje, rado se igra i čuva preko vikenda!
Mislite da nisam? PITALA SAM JE! Šta to ona ima protiv naše ćerke i zašto neće da se igra sa njom. A znate li odgovor? Možete da ga pretpostavite. Samo je odbrusila: „Kada u ovoj kući bude unuk moga sina, onda ću se igrati sa njim. Nisam ja bebisiterka da čuvam tuđu decu“.
To me je baš pogodilo. Od besa sam mislila da ću da puknem.
Moja ćerka je već počela da primećuje da je baka ne voli. Često me pita zašto je kriva. A šta da joj odgovorim?
Da li su deca zaista stranci? Jednostavno mi ne ulazi u glavu kako neko može tako okrutno da se ponaša sa malim nevinim bićem...
Moj muž i njegova majka su pokušali da razgovaraju na ovu temu, ali samo ona ne želi ništa da sluša...
Prvo sam verovala da će se promeniti.. ali ne, možda su neki ljudi jednostavno zli.
