S druge strane, kada se u porodici pojavi nova osoba, odnosno snaja, ti odnosi nisu uvek tako srdačni. Na primer, da li mlada žena treba da nazove svog svekra „tatom“ ili je to nepotrebno? A ako je u takvoj postavci stvari svekrva ne naziva „ćerkom“, šta tu nije u redu?
Naša redakcija dobila je pismo od devojke koja se nedavno udala i bila je pomalo uznemirena zbog majke njenog supruga. Možda i vi možete nešto da je posavetujete.
SVEKRVINA DECA
“Molim vas za savet, pomozite, posavetujte me šta da radim. Nedavno mi se dogodila baš neprijatna situacija, tj. incident. Još uvek sam u laganom šoku i ne znam šta dalje da radim, kako da postupim.
Imam 26 godina, pre šest meseci sam se udala. Neću vam dosađivati pričom o tome kako je venčanje bilo prelepo (sve je bilo prilično lepo, bez previše pompe), koliko sam bila srećna i kakvu sam prelepu haljinu nosila tog dana. Dakle, i pre venčanja i posle, rodbina mog muža i ja nismo imali problema.
Njegove roditelje sam upoznala pre godinu i po dana, oni su vrlo dobri, prijatni ljudi. Odmah su mi se svideli bez rezerve. Žive van grada, u penziji, drže malu farmu. Mom mužu su kupili stan u gradu, prvo za studiranje, a onda je pronašao dobar posao, kasnije i oženio.
Nekoliko meseci pre venčanja živela sam sa mojim suprugom i sve je bilo zaista sjajno. Povremeno smo boravili kod njegovih i kod mojih roditelja.
Dakle, kako i priliči lepo vaspitanoj osobi, svog svekra sam uvek zvala po imenu. Tako am vaspitana, a nekako drugačije i ne mogu. Pre venčanja je s tim bilo sve u redu, ali na samom slavlju, majka mog supruga prišla mi je pomalo pijana i rekla pomalo drsko: „Zašto me, Tijana, oslovljavaš tako službeno? Trebaš da me zoveš mama, a ja ću te zvati ćerko. "
U tom momentu nisam obratila punu pažnju na to. Misli su mi bile usredsređene na provod sa dragim gostima. S druge strane, ja imam samo jednu majku i kako mogu da nazivam drugu osobu sa tako toplom rečju, čak i ako nemam ništa protiv same osobe?
Neko vreme nakon venčanja, roditelji mog supruga i ja se nismo videli. Išli smo na medeni mesec a onda smo odlučili da renoviramo stan, i moj suprug je ponudio da ostanemo kod njegovih par dana, kako ne bi ometali radnike. U njihovoj kući ima dovoljno mesta za sve nas, a obzirom da radim od kuće pomislila sam zašto da ne.
Bili smo dobro primljeni, sve je bilo u redu do trenutka kada smo jedan dan seli za sto da ručamo. A onda je moja svekrva neprijatnim tonom pitala kad ja mislim da rađam njima unuke, kad planiram da nađem bolji posao, zašto ne dolazim češće da se brinem o njima i njihovoj kući. Nisam protiv pitanja o deci, volim decu i spremna sam da ih imam ali ovaj drzak i povišen ton, osuda, nezadovoljstvo odjednom i niotkuda, ovakav odnos je van moje snage i poimanja da porodični odnosi treba ovako da izgledaju.
Zbunila sam se i rastužila u trenutku. Usledila je kratka pauza, moj uzdah, a svekrva započinje dugu tiradu o činjenici da, pošto njen sin ima ženu, ona automatski postaje njena ćerka i, shodno tome, ona moja majka.
Samo sam se nasmešila i nisam ništa rekla. Uveče pre nego što su svi otišli u krevet, moja svekrva je ponovo želela da to iznese, ali bila sam preumorna.
Posle par dana naručila sam picu za sve. Rekli su da će kurir stići tek za sat i po pa sam sela za računar da završavam posao za taj dan, a zatim sam otišla pod tuš. Nakon tuširanja sam radila još neko vreme, kad sam se setila porudžbine. Zaboravila sam na porudžbinu i prošlo je nekoliko sati, a pica još uvek nije stigla.
U kući, osim mene, nije bilo nikoga drugog sem svekrve. Posle mog pitanja da li je dolazio kurir odgovorila je, naravno, da. Dolazio je. Ali ona ga je oterala, rekavši da niko pod mojim imenom ne živi tu i da u ovoj kući žive samo moj suprug i oni, njegovi roditelji. Upitala sam je zašto je to uradila a ona mi je drsko rekla da obzirom da mi nije majka, ima u njenoj kući da jedem ili ono što mi daju ili da idem u restoran.
Nisam rekla svom suprugu za ovo dok nismo završili sa renoviranjem i dok nismo bili u svom stanu. Samo je zbunjeno trepnuo i nije znao ni šta da kaže. Ali ja ga razumem, i ja bih verovatno bila zatečena i neprijatno iznenađena. Znači to je to.
Uskoro je svekrvin rođendan i mi ćemo, naravno, morati da odemo na proslavu. Treba mi savet kako da se ponašam ako se desi opet neka neprijatna situacija, da prećutim ili da kažem šta osećam i šta mi je na srcu? Na kraju krajeva, ionako neću promeniti svoje mišljenje. Moja majka je jedna i jedina, a moja svekrva je svekrva i tako će i ostati. Drugačije ne osećam.
Pročitajte i: ZAŠTO MAJKE NE MOGU DA DOĐU U POSETU ĆERKI BEZ POZIVA.
