Volim ljude koji će kada od konobara dobiju račun od 19 e, pustiti i onaj jedan euro do 20 , pa makar mu bila i zadnja - i one koji neće ući u prodavnicu pet minuta pre kraja radnog vremena.
Volim ljude koji neće zvati nekoga na mobilni pet puta uzastopno iako se taj neko nije javio iz prve, druge, pa ni treće i neće zvati nekoga u sedam ujutru ili u pola noći.
Volim one koji će u prolazu pomaziti mačku koja im se gura o nogu i pridržati ulazna vrata osobi koja ide iza njih, one koji će na kasi brzo platiti i utrpati svoje stvari u kolica i one koji će dignuti voćku usred prodavnice koja je nekome drugome pala na pod.
Volim ljude kojima molim te, hvala, izvoli i oprosti nisu strane reči… eto takve ljude volim.
Postoje te neke male sitnice koje mi govore o ljudima više od auta koji voze, odela koje navlače i reči koje govore, sitnice koje otkrivaju koliko je čovek sposoban osetiti i poštovati svet i ljude oko sebe, koliko je sposoban voleti .
Ne mažite mi oči finim ukusima i večerama, autima i odelima , kućama i stanovima, statusima i titulama... Zamažite mi oči svojim delima ....."
